Ovo krivično delo predstavlja lakši oblik krivičnih dela krađe, utaje i prevare. Što znači da ovo delo mora sadržati sve elemente osnovnog oblika ova tri dela o čemu će kasnije biti reči, ali prvenstevno moraju biti ispunjena još dva uslova:
1. da vrednost ukradenih odnosno utajenih stvari ili šteta koja je naneta ne prelazi iznos od 15,000,00 dinara.
2. da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, što znači da je neko isao sa namerom da bas pribavi protivpravnu imovinsku korist do tog iznosa. Npr. kada okrivljeni tacno vidi sta uzima, recimo, ako pre nego sto oduzme novcanik u isti pogleda i vidi da je u njemu 7.000 dinara, onda cini ovo delo, a, ako recimo oduzme novcanik, a prethodno ne utvrdi koliko je novca u njemu ucinice krivicno delo Kradja (clan 203) bez obzira koliko se novca nalazilo u novcaniku, i da li je uopste bilo novca, jer nema subjektivnog elementa – namere da se pribavi mala korist, koju je zakonodavac u konkretnom slucaju odredio kroz novcani iznos do 15.000 dinara.
Krivično gonjenje se može preduzeti isključivo na osnovu privatne tužbe ako je delo izvršeno na štetu imovine građana, što znači da ovaku vrstu gubitka do 15,000,00 dinara u našoj imovini moramo prijaviti nadležnim organima sami.
Da bi nam bilo jasnije ovo krivično delo trebalo bi da shvatimo svako pojedino delo u čemu se sastoji tako da:
1. Krađa je oduzimanje uvek protivpravno, tuđih pokretnih stvari (automobila, nakita, novčanika, energija za davanje svetlosti tj. Struja, telefonski impulsa kao i računarskih podataka.) U stvari pokretne srvari jesu predmeti koje možemo pokrenuti ili premestiti sa jednog mesta na drugo, kao stvari koje su načinjene radom čoveka. Tuđa stvar je predmet koji pripade nekome drugom, a ne učiniocu. Pa čak ukoliko sa nekim delite neki predmet, a on tu stvar upotrebi bez vašeg odobrenja ili je uzme od vas postoji krađa.
2. Utaja je prisvajanje tuđe pokretne stvari, u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist, sebi ili nekom drugom, ali za razliku od krađe kod učinioca ovog krivičnog dela stvar se nalazi već kod učinioca npr, utaja poverene stvari, nađene stvari ili stvari do koje je neko došao.
3. Prevara postoji kada neko u nameri da sebi ili nekome drugom pribavi protivpravnu korist dovede lice u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj nešto učini ili ne učini na štetu tuđe imovine. Radnja krivičnog dela prevare jeste u tome što učinilac dovede jedno lice u zabludu ili ga održava zabludi sa namerom da to lice ošteti svoju imovinu ili imovinu nekog drugog lica. Ovde treba pojasniti pojam zablude. Zabluda postoji kada imamo pogrešnu predstavu o stvarnosi, npr. Zabluda o nekom licu, kada mislimo da je to jedna osoba u stvari je u pitanju neko treće lice ili kada znamo da je baš to lice u pitanju, ali smo verovali da je on lekar, a kasnije se uspostavi da to lice nikada nije diplomiralo.Sredstvo kojim se neko lice dovodi u zabludu jeste obmana, a obmana bi postojala kada neko nam lažno prikazuje neke činnjenice, (situaciju, svojstva nekog predmeta ili osobine ličnosti itd.) ili prikriva neke bitne činjenice od nas.
Autor: Milica Mitrović, stručni saradnik Osnovnog suda u Beogradu
1. da vrednost ukradenih odnosno utajenih stvari ili šteta koja je naneta ne prelazi iznos od 15,000,00 dinara.
2. da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, što znači da je neko isao sa namerom da bas pribavi protivpravnu imovinsku korist do tog iznosa. Npr. kada okrivljeni tacno vidi sta uzima, recimo, ako pre nego sto oduzme novcanik u isti pogleda i vidi da je u njemu 7.000 dinara, onda cini ovo delo, a, ako recimo oduzme novcanik, a prethodno ne utvrdi koliko je novca u njemu ucinice krivicno delo Kradja (clan 203) bez obzira koliko se novca nalazilo u novcaniku, i da li je uopste bilo novca, jer nema subjektivnog elementa – namere da se pribavi mala korist, koju je zakonodavac u konkretnom slucaju odredio kroz novcani iznos do 15.000 dinara.
Krivično gonjenje se može preduzeti isključivo na osnovu privatne tužbe ako je delo izvršeno na štetu imovine građana, što znači da ovaku vrstu gubitka do 15,000,00 dinara u našoj imovini moramo prijaviti nadležnim organima sami.
Da bi nam bilo jasnije ovo krivično delo trebalo bi da shvatimo svako pojedino delo u čemu se sastoji tako da:
1. Krađa je oduzimanje uvek protivpravno, tuđih pokretnih stvari (automobila, nakita, novčanika, energija za davanje svetlosti tj. Struja, telefonski impulsa kao i računarskih podataka.) U stvari pokretne srvari jesu predmeti koje možemo pokrenuti ili premestiti sa jednog mesta na drugo, kao stvari koje su načinjene radom čoveka. Tuđa stvar je predmet koji pripade nekome drugom, a ne učiniocu. Pa čak ukoliko sa nekim delite neki predmet, a on tu stvar upotrebi bez vašeg odobrenja ili je uzme od vas postoji krađa.
2. Utaja je prisvajanje tuđe pokretne stvari, u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist, sebi ili nekom drugom, ali za razliku od krađe kod učinioca ovog krivičnog dela stvar se nalazi već kod učinioca npr, utaja poverene stvari, nađene stvari ili stvari do koje je neko došao.
3. Prevara postoji kada neko u nameri da sebi ili nekome drugom pribavi protivpravnu korist dovede lice u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj nešto učini ili ne učini na štetu tuđe imovine. Radnja krivičnog dela prevare jeste u tome što učinilac dovede jedno lice u zabludu ili ga održava zabludi sa namerom da to lice ošteti svoju imovinu ili imovinu nekog drugog lica. Ovde treba pojasniti pojam zablude. Zabluda postoji kada imamo pogrešnu predstavu o stvarnosi, npr. Zabluda o nekom licu, kada mislimo da je to jedna osoba u stvari je u pitanju neko treće lice ili kada znamo da je baš to lice u pitanju, ali smo verovali da je on lekar, a kasnije se uspostavi da to lice nikada nije diplomiralo.Sredstvo kojim se neko lice dovodi u zabludu jeste obmana, a obmana bi postojala kada neko nam lažno prikazuje neke činnjenice, (situaciju, svojstva nekog predmeta ili osobine ličnosti itd.) ili prikriva neke bitne činjenice od nas.
Autor: Milica Mitrović, stručni saradnik Osnovnog suda u Beogradu
